Glazbeno putovanje u Sevilju: dolazak
Evo mene, došla san u Sevilju.
Zuač Sevilja? pitaju me ljudi.
Moje prvo je Zuač ne? ali to je samo inat.
Inače, more se reći da san u 6. misecu imala neku mualu epifanijicu. ništa veliko, nikakvo ukazuanje, ništa spektakularno. samo tiha ali jasna spoznaja da ne muogu ruaditi u knjižnici cijeli živuot. ništa drugo. negacija, čista negacija. znači, ni odabir, nego negacija.
dokad ćeš zaključivati negacijun Marto?
dok ne budeš moći doniesti definitivnu odluku.
odluka, Španjolska. Kad? bilo kad, sad nekad. Odluka, grin 4.10.
Barcelona ili Sevilja? Recimo Sevilja, jer je jeftinija. A i zuato jer me struah u tako veliki gruad puojti.
kruaj 9. miseca, opasan rad sa čovikun ki mi je i prošli put pomoga da skužin puar esencijalnih stvari.
pakirun kufere, misli, stvuari, ljude, i nešto se kuha u meni, nešto kuželjua, nešto kruži po dnu, želi izuajti.
i unda skužin, neviezano uz Sevilju, neviezano uz odlazak, otkaz, Kali, druge: čoviče, pa jua san totalni amatier. u sviemu. i u životu san amatier. uvik san to nekako znala, ali tuaj je osjećaj bi neopisan, ni imua ime. a sada ima ime: amaterizam.
amaterizam je kada ruadiš nešto samo dok uživaš u istomu. moje bavljenje glazbun je amatiersko.
i sada ča?
imun 31 godinu, u sviemu san amatier. ako ostavin gospodina Samosažaljienje sa struanie i pokušun biti proaktivna, my bet is that muogu sada počieti s profesionalnin pristupun i imun šanse da u budin dobra u pivanju do 36. godine recimo. ne progoni me ta brojka iako vako izgleda dosta čudno. prohujalo s vihorom i tako.
Ali nema veze.
Došla u Sevilju. Vruće, 36 stupnjevi. Živin u hostelu u sobi sa 5 drugih ljudi ki se non stop izminjivaju.
Došla san učiti flamenko pivanje, našla san učiteljicu, zove se Alicia Acuna. Sutra počinjin.
Trenutno mi je nuajviši problem nedostatak prostora za vježbanje.
Uvik i svuder: ljudi. ljudi. ljudi.
A ča san očekivala: živin u hostelu.
U potrazi za prostorun, odlučila san pitati javne prostore Sevilje da me ugoste, dok ne smislin ča ću.