Pjesnik parka Maria Luisa

Bože, prostor.

Naravno, ni nemaš puojma koliko je vuažan dok ti ga brutalno ne oduzmu, toliko da ne moreš disati, da se ne moreš ni okrienuti a da ne vidiš čovika.

Ne žalin se ljudi, ne žalin se, samo govorin.

Živuot u hostelu...možda posli nešto napišin o tuomu, ali sigurno postoju neke sociološke studije o ljudima ki živu i ruadu u hostelima.

Uglavnom, prostor. Pošto privatni prostor ne postoji - još su sad napravili overbooking pa san noćuas spuala ni manje ni više nego u kuhinji (rekla san da ću živuot u hostelu ostaviti za kašnje ali tako počinje moja priča) - a nemun di vježbati, okrienula san se javnin prostorima: parkovima.

okej, ljudi će me malo čudno gljedati, ali ka imaš cilj i ka znuaš da ti nema druge, unda se prepreke preskuaču, zaobilazu, čak se i penje preko njih, ko jua, sa svin svojin kilama, aaaajmo, jedna nogaaa, op, pa pomaaaalo druga noga, op i preskočila san, i eto me u parku Maria Luisa (Parque Maria Luisa). tamo je isto sve krcato ljudimi, ali ima jedna lipa kolonuada sa krovima od gustoga bilja di ima nešto hluada (ajme sa san se još sitila da san tuaj dan bila obučena u dugastu crnu adidas trenerku i trikvuarta crnu majicu, a stupnjevi je STO. ka san se parićivala, jednostavno nis verovala u leto. toliko o meni). ne muogu jua bez digresije, nemoguće je. riči ko da se igraju lovice pa kako jedna duojde, druga dotečie i jua krienin za njun, ko bezglava. takav mi je živuot sad pa ajde neka divljaju.

uglavnom, pokušaću se vraćati na neki glavni tok.

izazov je bi: vježbati jednu te istu stvuar 2 pune ure. jer jua uvik želin nešto novo, novo, novo, a čin se nešto puočne ponuavljati, meni je dosadno u pm. i unda mi se svijest odili: puočnin razmišljati o drugin stvuarima dok mi tijelo mehanički obuavlja vježbu. kako ostati u jednostavnoj ponavljajućoj radnji? kako biti svjestan u jednostavnosti? to su neka pitanja, ali za filozofe. jua san kakti odlučila izuajti iz filozofskih potencijala u praktične probleme. ne treba puno pisati o njima: samo provuajte činiti jednu te istu stvuar 2 ure i sve će van biti jasno (ako ste ko jua).

i sedin van jua na to svoje mesto, na jednu od ovih klupic.

i krienin jua, 123 456 78 910 12, 123 456 78 910 12

10 minuti, upravo se uživila ka upada neki tip. obučen u bijelo, 60-ak godin.obraća mi se na španjolski, pita ča činin. jua odgovuarun da vježbun flamenko ritam.

ne muogu opisati ča se doguađalo sljedećih 15 minuti, bilo je tako čudno ali u isto vrime nekako iskreno i direktno. uglavnom, uđin jua u razgovor s njin, iako inače izbjeguavun takve tipove. nešto mi je govorilo, ajde marto, izuajdi iz komfort zone. pitala san se, jeli ovo to nepredvidivo, neplanirano, ono ča samo uleti i ti puštiš da leti i obliće oto, ko neki vilenjuak, neki mag?

pokušala san sada prepisati nuaš razgovor vuode na papir, ali ka ga transkribirun, fakat izgleda ko da mi se neki starac upucuava (možda je to i istina), ali ni bila u tomu stvuar. nego u dvi iskrene akcije: prva je bila moja udubljenost u vježbanje, stvarni trud ki je prizva njeguov ulet, i tako se zavrtila jedna neobična situacija.

reka mi je da je un el poeta de ese parque i da će mi na licu mesta izrecitirati pismu o meni. pisma se zvuala "el flamenco" i u njuoj un uzima ulogu "el flamenca" , vatre kua me je iz daleke zemljie prizvala da duojdin vamo. podsiti me je samo malo na našeg Joju Ricova, kualjskog pjesnika, na takav nuačin moru recitirati samo old school ljudi.

isple je oto začas jedan vijenac od riči, dua se je skruoz, bi je "el flamenco", dobila san pismu samo za sebe, i utemeljenu na onomu ča san mu ispričala. un je dua mojuoj priči svuoj posebni twist.

volila bi da san je snimila (to je čovik 21. stoljeća), ali neka. neka je ostala tamo, kraj fontane, u hladovini, neka ju je vrime ponilo.

pitaš se, je li se more tako živiti, u trenu, povluačiti inspiraciju iz situacije, iz trenutka, i unda je puštiti, okrienuti se i nastaviti dalje.

stanka. neko drugo vrime, neka druga svijest. živuot ko spirala, ko zluatna prašina, ko poezija. usjekline u vrimenu, mirisi jasmina i žega, žuta žega, ko žuti sabun, ko voda iz vodoskoka, u siesti kua spi.